Stigme su tragovi, rane ili bolne senzacije na mestima tela gde su Isusu Hristu nanete rane tokom raspeca (šake, stopala,bok). Termin vodi poreklo od recenice skraja Poslanice svetog Pavla Galarima u kojoj kaže: “Ubuduce da mi niko ne stvara teškoce, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svojemu nosim”. Stigmata je oblik množine grcke reci “stigma”, koja se upotrebljavala još pre hrišcanstva, a oznacavala je žig koji se usijanim gvoždem utiskivao na ruci ili glavi zarobljenika ili roba.
~Osoba koja ima stigme naziva se stigmaticar. Rane se pojavljuju same od sebe, to jest ne prethodi im nikakva konkretna povreda. Uzroci i pojave stigmi su predmet brojih rasprava. Jedni tvrde da su one cudotvorne, dok drugi misle da su u pitanju obmane ili da postoji medicinsko objašnjenje. Stigmaticari su uglavnom pripadnici katolicke vere.
~Po ugledu na Isusa, raznim osobama u istoriji hrišcanstva su se pojavljivali belezi slicni Hristovim na razlicitim delovima tela:
-na šakama ili zglobovima, koji podsecaju na rane od klinova kojima je Hrist zakovan za krst.
-na stopalima ili na clancima (na nogama), koji podsecaju na rane od klinova.
-na glavi, koji podsecaju na rane izazvane krunom od ružinog trnja.
-na ledima, kao posledica bicevanja kojem je Hrist bio izložen.
-na slabini, koji podsecaju na ranu od koplja.
~Osobe kojima se javljaju takvi belezi nazivaju se “stigmaticari”. U najvecem broju slaucajeva su to žene.
~Malo pouzdani izvori navode Ejtena Langtona kao prvog stigmaticara. Treba medutim napomenuti da je ovaj nadbiskup iz Kanterberija nikada nije kanonizovan, cak ni od strane Jovana Pavla II, što bi se sigurno dogodilo da je bio prvi koji je dobio taj znak raspoznavanja. Uostalom Katolicka enciklopedija mu nije posvetila nijedan zaseban clanak. Stoga se može zakljuciti da se radi o jednoj legendi, ali o legendi koja ce biti duga veka, pošto su je Internet sajtovi koji neprekidno razmenjuju sadržaje uveliko raširili.

Sudbina u stigmama
Zvanican (ako ne i više istinit) je slucaj Franje Asiškog koji je, boraveci na planini Alverna 1224. godine ugledao serafima sa šest krila kako lebdi u vazduhu, tela prikovanog za krst. Kada je vizija išcezla, Franja Asiški je primetio da su se na njegovom vlastitom telu pojavili identicni znaci onima koji su naneti Isusu, znaci koji su ostali neizbrisivi. Tako je njegovo telo nosilo dve stigme koje su, prema nekim verzijama, otkrivene tek posle njegove smrti.
~Od ostalih slavnih stigmaticara, pomenimo sledece: Katarina Sijenska, sveta Jean de Dieu, Barbe Acarie, Ana Kaarina Emernik, poznata po svojim vizijama, Tereza Nojman, Mari Nazur i Padre Pije. Ne bi trebalo zaboraviti ni Martu Robin za koju jedan sajt, koji istice da je namenjen “obaveštenim hrišcanima”, navodi da je ona “žena koja ce možda imati najveci uticaj na ovaj vek!, kao ni Gemma Galdani (1878 - 1903) koja je kanonizovana 1940. 2007. Brat Elie iz manastira Calvi dell’Umbria, koji se nalazi na 50km od Rima, dobija belege Hristovog stradanja svake godine tokom uskršnjeg posta.
~Ovakve manifestacije su razlicito tumacene. Oni koji su sumnjicavi govore o obmani, ali skorašnji slucajevi, za koje se može reci da su izvesni, naveli su odredenje strucnjake da iznesu hipotezu prema kojoj je tu rec o histericnim manifestacijama, dok “verujuci” u tome vide neku vrstu teopatije.
~Jedan lekar Ž. Lermit ustanovio je da vecina žena (bile one svetice ili ne) postaju stigmaticarke samo izmedu 15 i 50 godina starosti, u periodu tokom kojeg žena ima svoja “pravila”. I stigme su izložene ciklicnim ritmovima.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Kineski dečak Nong Youhui ne prestaje da zapanjuje lekare svoje zemlje. On ima neverovatnu sposobnost da golim očima vidi u mrklom mraku, a oči mu pritom, sjaju u tami. Naučnici su ovu njegovu “moć” otkrili i ispitali u bolnici u Dahui u južnoj Kini, gde ga je odveo otac, zabrinut za njegove veoma svetle plave oči. Ispitivanja su pokazala da dečak u savršenoj tami vidi kao običan svet na dnevnom svetlu. Kako - još nikom nije jasno.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Meso koje danas jedemo je najčešće sumnjivog kvaliteta, a pogotovo ako je tretirano po onome što
diktira Codex Alimentarius. Volite li hormone, antubiotike, devative u svojoj šnicli?
“Ponovo zaplena piletine sa Kosova”, “Svercovao piletinu sa deklaracijom Kosova”, “Carinici
zaplenili još 100 kilograma smrznute piletine”,”Jedemo trulo meso sa Kosova” - eto naslova koji
pune novine poslednjih meseci ( verujem da niste primetili jer večina vas ne čita novine, kao ni ja,
ali eto bacim nekad pogled kad mi je dosadno) .
Osim piletine, sminjivi su i svinjetina i govedina, a najčešće se pominje meso koje je pristiglo iz
Južne i Centralne Amerike kao humanitarna pomoć, švercuje se u južne delove centralne Srbije, a
onda meša sa ispravnim mesom i aditivima i tako dobija- i miris - i ukus. Mediji pod znakom
sumnje stavljaju i “falš” suhomesnate proizvode, koji se lako prepoznaju po “damping cenama”, a
proizvedeni su od brazilske, urugvajske i argentinske govedine.
Na mnogim procenama, zaplenjene količine su samo “kap u moru”, onoga što pređe granicu i završi
na našim triezama.

*Tretman snova
Zašto je ovo meso opasno? Prvenstveno jer dolazi “sa strane” - uglavnom tretirano po onome što
diktira Codex Alimentarius ( globalni pravilnik o hrani ). Sedište te komisije nalazi se u Rimu.
Codex je pun, u najmanju ruku, diskutabilnih pravila, a neka od njih se odnose na meso i na mesne
proizvode. Recimo - po njemu - nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane,
kao ni proizvode životinjskog porekla. Dakle, pojma nemate šta kupujete.
Zatim, sva hrana mora biti ozračena, a slobodno može da se tretira sa kojekakvim hemikalijama i
pesticidima, i takođe se mogu koristiti hormoni rasta.
A da bi se uzgajanje životinja isplatilo - najjednostavije je hraniti ih takođe GM biljnom hranom -
kukuruzom, sojom, ali i “stočnim” brašnom, koje se dobija od životinjskih leševa ( i tako onomad
nastade bolest ludih krava…)

*Jeftino
Nažalost, naš narod je stisnut zbog krize i najčešće se snabdeva najjeftinije. Sreća, pa neko izmisli
Facebook, pa je tako jedan ovdašnji proizvođač i bdistributer mesnih proizvoda brzo bio anatemisan
kada je globalnom mrežom prošetala slika jeftinih proizvoda na kojima se ponosno baškarila
nalepnica Codexa Alimentariusa. Brže bolje, da li zbog toga, ili sticajem okolnosti, nalepnice su
skinute ( što ne znači naravno da je ono što je unutar ambalaže išta promenjeno )
Inače, već dedsetinama godina meso i mesni proizvodi nisu ono što su bili. Pileća supa gotova je za
sat vremena, što nije baš odlika pravih pilića. Na pijacama se još, tu i tamo, može pronaći piletina
koja može ličiti na onu nekadašnju. Ako ste misli da je rešenje u jedenju prasetine, tu ste se zeznuli.
Inače, kako znate, ili ne znate, prasići se bolje goje kada su smireni. Pa ima se zato daju antibiotici i
svakakve gluposti da bi se one lepo tako gojile. u neke prerađevine, popun šunkarice, dodaje se i
emulgator karagenan, takođe kancerogen.
Kako ja vidim stvari, meso ne treba uopšte jesti, jer je tako najsigurnije. Mnogi tvrde da je čovek,
kada ne bi bio “programiran” da jede meso . ne bi mogao ni da ga svari. Drugi tvrde da je čovek po
svojoj prirodi vegetarijanac, a jedan od argumenata za to je, ni manje ni više, biblijski. Već na
drugoj strani svete knjige objašnjeno je šta je Bog propisao ljudima za ishranu ” I još, reče Bog: Evo
dan sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam
biti za hranu”.

Budućnost koja je već počela

Da nam se nešto kuva – kuva se. Uostalom, već smo zabrazdili u 2012, i jasno je da više ništa nije isto – sudeći po vestima koji dolaze sa svih meridijana. Katastrofične prognoze smenjuju se sa onim nešto optimističnijim, po kojima će ovo biti godina transformacije svesti.
Zapadna proročanstva uglavnom se baziraju na ideji da je ovo doba prelomno i, da, naneki način prestavlja kraj vremena, Sudnji dan, dok, recimo, Indijanci to tumače samo kao završavanje jednog velikog kruga. Razlog za ove razlike je u - načinu doživljaja vremena. Zapadnjacima je, sa njihove tačke gledišta, sve jasno i logično - postoji prošlost, sadašnjost i budućnost - početak, sredina i kraj, dok je za Indijance vreme ciklično. Postoje četiri faze, poput četiri godišnja doba, i svaka faza je priprema za sledeću - kao karike u lancu, obruču. A u centru obruča je bezvremenost, večno prisustvo oko kojeg se ovaj “lanac” kreće. Indijanski šamani upravo iz te, centralne tačke, posmatraju promene, koje nemaju kraja…
U principu, severnoamerički Indijanci predvideli su kraj jednog ciklusa Zemlje, nestanak belog čoveka i povratak svih živih bića koja su iščezla pod pritiscima današnjeg sveta. To doba je blizu. A od nas zavisi da li ćemo ovaj period proći ovako ili - onako.
A evo šta o vremenu koje dolazi kažu predanja i uvidi različiih plemena.

Čitaj dalje…

Read More

U malenoj crkvi u selu pored ruskog grada Volgograda 2006. na desnom obrazu ikone na kojoj devica Marija drži malog Isusa pojavila se crvena mrlja. Svake večeri sveštenici su uredno brisali ikonu, ali već sledećeg jutra crvena mrlja je bila ponovo - na mestu. Decembra 2010. godine “krvarenje” je bilo najizrazitije. “Krv” je pokrila ceo obraz device Marije i od tada, uprkos svakovečernjem čišćenju, ujutru se ponovo pojavljuje. Sveštenik crkve Artemije smatra da “devica Marija upozorava Ruse da iskorene mržnju prema drugim narodima”.
Prošlog leta stanovnici nekoliko sela na južnim padinama ruske planine Ural bili su prestravljeni “učinkom” nepoznatih zveri grabljivica koje su noću isisavale svu krv njihovih domaćih životinja. Žrtve su bile najčešće ovce, zečevi, kokoške, ali i sve ostale domaće životinje. Samo nekoliko meštana je reklo da je na trenutak videlo čudno stvorenje, ali niko nije mogao da ga opiše. Lovci su pokušali da ga ubiju ili uhvate, ali bezuspešno jer, kako kažu, previše je brzo. Lovački psi nisu bili ni od kakve pomoći jer su uvek, kada bi osetili prisustvo nemani, odbijali da se pomere!

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Jedna od najčešćih kategorija demonskih stvorenja sastoji se od “demonskih ljubavnika”. Vekovima gledani kao inkub i sukub bacaju čini na ljudska bića, često dok se nalaze u neprirodno dubokom snu dok leže pored njih. Ovaj fenomen je stvaran i danas je veoma živ. “Stvaran” je u smislu iskustava žrtava koji se slažu čak i u najsistnihim detaljima. Većina ništa ne zna o ovom fenomenu za koji ni ne znaju kako se ni naziva. Ako je to bila mšta, tada bi se očekivali opisi koji se razlikuju od slučaja do slučaja.

Evo priče jedne žene:

Želim da vam kažem o izvesnim neobičnostima koje m ise dešavaju. Jedna stvar koje se sada bojim je da imam “nešto” u kući. Jedan prijatelj mi je rekao da se ta stvar naziva “inkub”. Kada ta “stvar” dođe, takođe imam jedno iskustvo napuštanja svog tela u određenim trenucima. Sve je to uvrnuto i zaista ne znam šta da radim da to zaustavim.

Sve je počelo oko 1985. Još od sredine 1986 imala sam “posetu” inkuba, i to ne samo u svojoj spavaćoj sobi, nego i u drugim delovima kuće. Nikada me ne povređuje ili dotiče, ali uveravam vas da nisam neki smetenjak. I meni i mojoj porodici događale su se takve čudne stvari, ali nikada nisam iskusila nešto gore od ovoga. Svakako se bojim i verujte da ne sanjam i ne izmišljam ovakve stvari

Žrtve opisuju pritisak na krevet, svoje grudi ili druge delove tela. Neke priznaju puno sexualno iskustvo, obično protiv svoje volje.

_ _ _ _ _ _ _ _ _

Naš um je sposoban za neverovatna dela, a ipak se njime ne služimo u potpunosti. U stvari, većina nas koristi samo oko 10 posto mozga, ako i toliko. Drugih 90 posto puno je neistraženih i neiskorištenih potencijala, što znači da naš um ne radi punim kapacitetom. Vjerujem, da smo nekad u potpunosti vladali svojim umovima. Bilo nam je to nužno da bismo preživjeli, ali kako se naš svijet sve više usavršavao i postajao sve složeniji, zaboravili smo mnoge od sposobnosti koje smo nekad imali. Sposobnosti, kao što je to telepatija na primer.

Nemojte me pogrešno shvatiti - čvrsto verujem da svako ima pravo izreći svoje mišljenje, ali ono što me i danas zapanjuje je način na koji neki ljudi žustro i iz petnih žila odbacuju stvari samo zato što ih ne razumeju.

Čitaj dalje…

Read More

Na verskoj svečanosti u Katmanduu, prestonici Nepala, građani i turisti imali su retku priliku da vide kumari, devojčicu-boginju, koja se u javnosti pojavljuje samo 13 puta godišnje. Odevena u tradicionalnu crveno-zlatnu nošnju prošla je ulicama grada u naručju sledbenika, praćena hiljadama vernika.

Boginja - prema budističkom i hinduističkom verovanju, kumari, u prevodu znači devojčica-devica, može da ostane boginja samo dok ne distigne polnu zrelost, to jest do puberteta.

Danas ova titula pripada Matini Šakiji, koja je proglašena kimari-boginjom 2008. kada je imala samo tri godine. Kumari je orelotvorenje Kali, boginje vremena i promene, i bira se među devojčicama budističke zajednice u nepalu.

U narodu vlada verovanje da pre nego što dobije ovu cenjenu titulu, dete mora da položi 32 istipa “savršenstva”, koji podrazumevaju da ima savršene zube, lepe oči i kosu, i dokaže svoju hrabrost, recimo tako što će provesti noć sama u mraku ili proći kroz odsečene glave bufala. Kumari u Nepalu važi za zaštitnicu od zla i donosioca sreće i prosperiteta. Nepalski kraljevi su u prošlosti tražili blagoslov od kumari.

Devojčice-boginje žive zatvorene u palati, odvojene od porodice i bez društva vršnjaka, i smeju da se pojave na prozoru jednom dnevno kako bi vernici mogli da ih vide.

Vrhovni sud Nepala je 2008. naložio vladi da obezbedi poštovanje ljudskih prava male boginje, ističići da, uprkos statusu božanstva, devojčica ima pravo na školovanje i slobodno kretanje. Međutim, vernici koji se bronu o kumari uzvraćaju da primaju naređenja samo ” sa nemab” i da devojčica u svojoj palati ima sve što joj je neophodno za normalan život.

Oni demantuju da krše ljudska prava deteta pošto devojčici-boginji svakodnevno dolaze učitelji, a roditelji smeju da je posete kad god požele. Doduše, druženje sa običnim smrtnicima joj je ograničeno na tri sata dnevno.

Izvor: Novine 24 sata (12 jan 2012)

Pojam prokletstva datira još od najranijih vremena. Postoje mnoga svedočenja i dokumenti koji nas uveravaju da ono zaista postoji. Kakva je to sila koja ima moć da potpuno urniše ljudski život, pa čak i da izazove smrt? Puno je primera, a malo racionalnog objašnjenja. Priče koje slede nemaju drugo objašnjenje, osim da se radi o - društvu prokletih.
Od ove teme se i danas mnogima „diže kosa na glavi“. Čim se pomene reč prokletstvo, atmosfera se odmah promeni. Neka jeza se uvuče među ljude. Ipak, koliko strašna, ova tema je jako intrigantna, jer je uvek obavijena velom misterije. Oni koji veruju shvatiće o čemu se radi, bez obzira što ne poznaju mehanizam delovanja prokletstva. Ovi drugi, skeptični, reći će da je to slučajnost. Iako ni sami ne veruju previše u svoju teoriju, zbog nedostatka boljeg objašnjenja oni zauzimaju takav stav. Ne vide vezu među događajima koji su, bez sumnje, povezani.
O čemu se, zapravo, radi? Da li je prokletsvo predodređeno rođenjem, ili ga osoba svojim karakterom ili životnim navikama navlači na sebe? Odgovor možemo potražiti u astrologiji. Pozicija Plutona, Saturna, Marsa i Mesečevih čvorova dovodi se u vezu sa prokletstvima i crnom magijom, pa ćemo ovde potražiti odgovore.

OPTEREĆENA KARMA
Osobe koje su izložene prokletstvu ili crnoj magji moraju, u svom horoskopu da imaju snažne predispozicije za astralni napad. Nekad se radi o dugovima iz prošlog života u kome su se oni bavili sličnim stvarima, pa sada na svojoj koži prolaze kroz iskustva koja su imale njihove žrtve. Zbog opterećene karme rađaju se u porodici koja može da nosi veliki teret, pa čak i prokletstvo. Ima primera kada duša, pre nego što se rodi, bira porodicu koja je opterećena teškom karmom ili prokletstvom, da bi kroz taj život okajala grehe koje vuče iz

Read More